Hirmagazin.eu
BOSNYÁK - Učenje jezika

Ako je ovo tačno – biće kao da je pala bomba

Nad čovečanstvo se nadvila gadna pretnja: svetskim finansijskim krugovima proneo se glas da bi Saudijska Arabija mogla raskinuti fiksni kurs rijala prema dolaru

Ako je ovo tačno - biće kao da je pala bomba

Ako rijal devalvira, cena nafte pala bi i ispod deset dolara za barel. Onda bi devalvirali i Kuvajt, Katar i Emirati, pa rublja, peso, bolivar, kvanza, alžirski dinar, naira, ringit, rupija…

Neki komentatori nazvali su to “najcrnjim od svih crnih labudova”, misleći na ekstremno retke, neočekivane i nepredvidive događaje s kataklizmičnim posledicama. Kad bi se to dogodilo, rijal bi doživeo naglu devalvaciju, cena nafte propala bi i ispod deset dolara za barel, u Saudijskoj Arabiji izbila bi hiperinflacija.

Treba li strahovati da bi tržište moglo prisiliti i Hrvatsku da prestane da brani svoj de facto fiksni kurs kune prema evru? Hrvatska ne izvozi ni naftu ni čelik, ali izvozi turističke usluge. Za Hrvatsku bi “crni labud” mogao biti nagli prestanak dolaska turista, kao na početku 1990-ih. No, mogao bi biti i brži odliv deviza radi povlačenja investitora. Ništa takvo se ne događa, ali dobro je znati s koliko bi devizne municije u tom slučaju hrvatska centralna banka raspolagala za odbranu kursa kune. Hrvatska ima ukupni neto inostrani devizni dug od otprilike 39 milijardi evra. I hrvatske banke imaju devizne obaveze za oko 18 milijardi evra veće od devizne imovine (ne računajući “deviznu imovinu” koja je u kunama s valutnom klauzulom). Deo tih obveza banaka je i u ukupnom dugu zemlje.

Za svetske finansije bilo bi to kao udar termonuklearne bombe. Odmah u prvom talasu i sve druge zemlje Zaliva koje su svoje valute vezale za američki dolar – Kuvajt, Emirati i Katar – doživele bi devalvaciju i erupciju inflacije.

U drugom talasu devalvirali bi rublja, kanadski i australijski dolar, peso, bolivar, alžirski dinar, naira, ringit, rupija… Otkud takav katastrofični scenario?

Nažalost, on nije samo hipotetički, on se već događa. Posledica je drastičnog pada cena sirove nafte i prirodnog gasa, ali i drugih energenata, ruda i sirovina.

Kazahstan je u avgustu “otkačio” svoj tenge od dolara. Pre manje od mesec i Azerbejdžan je prestao braniti fiksni kurs manata. A paniku oko saudijskog rijala, koji je fiksnim kursom vezan za dolar još od 1986., izazvao je rekordni pad njegove vrednosti na forward tržištu. I brojne su banke i fondovi kupili osiguranje za slučaj da Arabija zbog pada cene nafte raskine fiksni kurs.

Ali, kakve veze ima cena nafte s valutnim kursevima?

Dok su nafta i gas vredeli više, zemlje izvoznice imale su velik priliv “petrodolara”, a prilike za zaradu privlačile su i inostrane investitore. “Dolarska bonaca” činila je devize sve jeftinijima u lokalnoj valuti, a lokalnu valutu sve vrednijom (aprecirala je), pa su te zemlje postajale sve skuplje i nekonkurentnije. Da bi to izbegle “vezale” su ili “usidrile” svoje valute za dolar, a fiksni kurs su branile pod pritiskom aprecijacije tako što su kupovale viškove dolara i spremale ih u devizne rezerve.

Ukratko, Hrvatska je inostrani i domaćim poverioci i štedišama dužna za isplatu u devizama 54-55 milijardi evra. Njene bruto devizne rezerve iznose oko 13 milijardi evra, pa pretpostavljamo da bi približno fiksnu vrednost tog duga u kunama mogla braniti sa šest-sedam milijardi evra raspoloživih rezervi. Knjigovodstvenim rečnikom rečeno, Hrvatska ima odnos duga i novčanog “kapitala”, ili finansijsku “polugu” od osam prema jedan. U ovom trenutku ništa ne ukazuje na to da bi se Hrvatska mogla naći u istom položaju kao Kazahstan ili Azerbejdžan, ali isto tako nije moguće da se masovniji prelazak s fiksnih na plivajuće kurseve u svetu ne odrazi i na nju. S devalvacijom druge zemlje postaju puno konkurentnije za ulaganja, a menja se i opšte raspoloženje svetske finansijske zajednice prema režimima fiksnog kursa. Za Hrvatsku “crnog labuda” nema na vidiku, ali on se tako i zove zato što se pojavi a da ga niko ne očekuje.

Sada, kad je cena nafte pala, događa se obrnuto. Inostrani ulagači beže iz tih zemalja i menjaju lokalnu valutu u dolare kako bi ih mogli izneti. Da se pritom kurs ne bi menjao, centralne banke tih zemalja prodaju dolare iz svojih rezervi i tako brane fiksni kurs pod pritiskom deprecijacije. Međutim, rezerve ne smeju potrošiti do kraja jer im one služe i za uvoz nužnih potrepština pa su u jednom trenutku prisiljene odustati od odbrane kursa i prepustiti ga “plivanju” na tržištu prema ponudi i potražnji deviza. Kad kursna “brana” popusti, lokalna valuta naglo devalvira.

Saudijci su prodajom nafte gomilali devizne rezerve koje su u avgustu 2014. dosegle 746 milijardi dolara. Ali, kad je nafta drastično pojeftinila, morali su početi da ih troše za podmirivanje proračunskih rashoda i održavanje fiksnog kursa rijala. Do kraja 2015. potrošili su 118 milijardi dolara, a nastave li da prazne reserve današnjom brzinom, naći će se pred zidom već za tri godine.

A kako sada stvari stoje, znatnijeg porasta cene nafte nema na vidiku. Ne samo da na tržište dolazi novih iranskih milion barela na dan nego i Japan pali svoje nuklearke, što znači da će smanjiti potrošnju nafte za isto toliko. Vrlo brzo i brojne druge zemlje izvoznice sirovina, ruda i energenata moraće se prilagođavati tim novonastalim prilikama “dižući kursna sidra”, odustajući od fiksnih kurseva i prepuštajući svoje valute slobodnom plivanju.

Forrás: http://www.b92.net

Hasonló hírek

NASTAVLJA S ULTIMATUMIMA: Bavarski premijer pritišće Merkel oko migantske politike

Edit

Vučić: Gašić će biti razrešen do kraja januara

Mazsi

VLADA: Privremeno produženi mandati čelnicima državnih tvrtki

Edit
-------------------------------------------------------------------------------------------------

Maradj otthon, vigyázz magadra, vigyázz az idősekre és a gyermekekre, és tevékenykedj az interneten, olvasd a Hirmagazin.eu Online Médiát!

Köszönjük, hogy a Hirmagazin.eu Online Médiát választottad!

Azon dolgozunk, hogy ami Téged érdekelhet, azt kivétel nélkül el tudd olvasni nálunk!

Bármilyen észrevételed, javaslatod, híred, cikked, képed vagy videód van, azt írd meg, küldd el nekünk ide: [email protected].

Adj meg egy nick-nevet (Téged azonosító, általad kitalált nevet, ha nem szeretnéd a teljes nevedet feltüntetni az anyagaid mellett), vagy add meg a keresztnevedet, vagy a teljes nevedet, a Te anyagaid látogatottságának "gyümölcsét" élvezd Te! Mi azt a nevet tesszük az anyagaid mellé, amit Te az e-mailben kérsz!

Dolgozzunk össze, légy részese a mi sikerünknek, ahogy mi is részesei szeretnénk lenni a Te sikerednek!

Hirmagazin.eu Főszerkesztősége


Figyelem!

A cikkhez hozzáfűzött hozzászólások, kommentek nem a Hirmagazin.eu Online Média nézeteit tükrözik!

Szerkesztőségeink a hírek publikálásával, megjelenítésével foglalkoznak, a hozzászólásokat, kommenteket nem tudják befolyásolni - azok az olvasók személyes véleményét tükrözik.

Kérjük, kulturáltan, mások személyiségi jogainak és jó hírnevének tiszteletben tartásával kommenteljetek!

A visszatérő vulgárils, gyűlölködő, uszító kommentelőket tiltjuk oldalunkról!

Célunk az, hogy olyan olvasótábort szolgáljunk ki munkánkkal, akik, egyfelől örömüket lelik az általunk közzétett híranyag olvasásában, másfelől valós tájékoztatást jelent részükre a Hirmagazin olvasása!

Köszönjük a megértéseteket!

Hirmagazin.eu Online Média - főszerkesző
--------------------------------------------